Mladeži

Šta su mladeži?
Mladeži (nevusi) su benigne, pigmentovane promene koji se pojavljuju tokom života na koži i na sluznicama. Mogu se naći kod svih odraslih ljudi. Neki ih imaju samo nekoliko, dok kod drugih ih može biti preko stotinu po telu.
Sastoje se od ćelija – melonocita, koje stvaraju taman pigment kože - melanin. Javljaju se već na rođenju (kongenitalni nevusi), ili se pojave u kasnijem periodu života.

Najčešće, kod većine ljudi, mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6 i 12 godine. Rano izlaganje suncu je važan činilac u nastanku mladeža, jer je kod tamnoputih ljudi njihov broj manji.
 Broj mladeža se povećava i sa uzrastom, najviše kod dece sa svetlom puti i sa pegama, i one koja su imala više težih opekotina od sunca. U pojavi mladeža važnu ulogu ima i nasledni faktor. Neke činjenice ukazuju na to da uzrok može biti i hrana koju majka unosi za vreme trudnoće, ali to nije naučno potvrđeno.

Oni se, kod zdrave osobe, bitnije ne menjaju tokom života. Mogu biti vrlo svetli, skoro ružičasti, ili pak skoro crni. Nekada su u nivou kože, pločasti, nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine.

Lokacija mladeža
Mladeži se najčešće javljaju na licu, leđima, ramenima i u predelu dekoltea, što je jedan od dokaza da je njihova pojava povezana sa sunčanjem. Mada, mladeži se mogu javiti i na delovima kože koji se retko, ili nikad ne sunča, kao što su unutrašnja strana ruku, ili butina, u pazuhu, na genitalijama, ili u usnoj duplji.

Postoji nekoliko vrsta mladeža:

Većina urođenih (kongenitalnih) mladeža je najčešće manja od 2 cm, od svetlo smeđe do crne boje, simetrični su i imaju jednostavnu, podkožnu strukturu. Ovi mladeži nose za 15% veći rizik da tokom života predju u malignitet. Kod nekih mladeža mogu se videti dlake. Mladeži stečeni u detinjstvu (junkcionalni nevusi) mogu biti u vidu pigmentovane fleke, ili blago izdignuti, smeđe do crne boje. Sledeća grupa su složeni, ili intradermalni mladeži razvili su se u kasnijem životnom dobu. Uzdignuti su, kupolasteog oblika i slabije su pigmentovani – ružičaste do svetlo smeđe boje. Posebnu grupu čine atipični, ili displastični nevusi (Klarkov nevus). Često imaju nepravilnu strukturu, i mogu da imitiraju maligne promene, ali su benigni - takve promene treba samo češće kontrolisati, ili preventivno stručno ukloniti.

Upravo zbog potencijalnog maligniteta (melanom, najmaligniji i najsmrtonosniji karcinom kože, se u 30% slučajeva razvija na već postojećem mladežu), kao i zbog narodnih verovanja u ovim krajevima, mladeži su tema koja danas predstavlja predmet interesovanja skoro svake osobe. Velika većina naše populacije misli da se mladeži „ne smeju dirati“ i da su osobe koje su skinule mladež kasnije od toga i umrle. To je jedna od najvećih zabluda i glavni razlog kasnog javljanja na pregled kod dermatologa i preventivnu intervenciju uklanjanja mladeža. Ipak treba ponovo napomenuti da je glavni riziko-faktor za mladež sunce i genetska predispozicija, a ne trauma (slučajna povreda mladeža) kao što se najčešće veruje.

Svaka promena boje, oblika, rast mladeža, crvenilo, često krvarenje na dodir, ili pak pojava potpuno nove pigmentacije mladeža može biti znak za uzbunu i treba je prijaviti lekaru! Specijalista dermatolog treba da uradi kompletan pregled svih pigmentovanih promena po telu. Takođe, moguće je i da se promene snime digitalnom tehnikom- dermoskopski.
Dermoskopija
Dermoskopija je neinvazivna metoda, koja omogućuje "in vivo" procenu boje i mikrostrukture površnog sloja kože koji nisu vidljivi golim okom. Moramo ipak napomenuti da nekad i maligni melanom može izgledati kao bezopasni mladež! Boja im je često samo jedina zajednička karakteristika. Bezopasni mladeži su samo nakupnine melanina. S druge strane maligni melanom i njegove ćelije imaju izmenjenu DNK i razmnožavaju se nepravilno, naročito na stopalima i nogama. Maligni melanom je taj koji krvari na dodir iz razloga što je koža na tom mestu atrofična i istanjena. Normalni mladež nikada ne krvari na dodir, već je potrebna jako velika sila da bi on prokrvario. Zbog toga je dermoskopija najbolja metoda dijagnostike, jer se sve promene ne mogu videti golim okom i samopregledom. Na osnovu specifičnih dijagnostičkih pravila ocenjuje se da li je promena benigna, ili maligna. Korišćenjem ove tehnike značajno se povećala preciznost u dijagnostici pigmentnih promena. Ima ograničenu primenu kod dubljih promena: kod slabo pigmentovanih, ili nepigmentovanih promena, kod veoma tamnih, crnih promena kad količina pigmenta ne dozvoljava vizuelno posmertanje. Tada se pristupa uzimanju isečka za mikroskopsku analizu. Po savetu dermatologa, pregledi se vrše na 3, 6 ili 12 meseci. Naravno, rizične promene se prate u kraćim vremenskim periodima i savetuje se obavezno njihovo uklanjanje.

Među dermatolozima vlada mišljenje da pigmentni nevus treba ukloniti ako se dokaže neki od sledećih šest kriterijuma:

 1) Simetričnost - da nakon razvlačenja kože mladež gubi svoju pravilnost oblika.
 2) Ivice - ravne ivice jasnih granica su dobar znak,dok nareckane ivice nejasnih granica su loš prognostički znak.
 3) Boja - normalne su boje bele kafe do svetlo kestenjaste. Promena boje u tamnokestenjastu, crnu, ili plavkasto-crvenu je loš znak.
 4) Veličina. Ukoliko je veći od šest milimetara uz prisustvo još nekog riziko faktora, smatra se da je to loš znak.
 5) Struktura same promene - npr. znaci zapaljenja, vlaženje, ili krvarenje oko mladeža su loš prognostički znak.
 6) Dlaka. Ako pacijent primeti da je iz mladeža ispala dlaka koja je od uvek bila tu. Ne treba čupati dlake iz nevusa, samo ih skratiti makazicama. Ovo može biti dragocen pokazazelj promene stanja u mladežu.
 7) Lokacija. Mladeži koji se nalaze na pregibima tela, ili na mestima gde su šavovi garderobe koju nosite, u kosi koje možete povrediti ćešljanjem, ili šišanjem treba da se uklone.

Hirurgija
Ukoliko osoba želi da ukloni mladež bez obzira što on možda nije rizičan po gore pomenutim kriterijumima, to može učiniti i iz čisto estetskih razloga.
 Uklanjanje mladeža obavlja se najčešće hiruški (skalpelom) u lokalnoj anesteziji (lidokainom 2%, ili bupivakainom), traje do 30 minuta i praćeno je blagom neprijatnošću tokom prvog dana od intervencije. Konci se uklanjaju posle 7 do 14 dana u zavisnosti od mesta sa kog je mladež uklonjen. Osnov hiruške intervencije je potpuno uklanjanje mladeža kao i deo klinički zdrave kože oko njega.
Ukoliko je dermoskopijom utvrđeno da se mladež izmenio i postao melanom intervencija se obavlja u opštoj anesteziji, a pritom se odstranjuje cela debljina kože na mestu postojeće promene kao i masno tkivo ispod kože, sve do fascije mišića ispod. Uzorak se obavezno u potpunosti šalje na patohistološku analizu. Danas postoje i druge takozvane "beskrvne" metode uklanjanja mladeža posebnim aparatima na bazi elektroindukcije, lasera, ili radiotalasa koji momentalno sprže krvne sudove u koži oko mladeža i omogućavaju čistiju i lakšu proceduru uklanjanja, kao i brže zarastanje bez krasti na koži. Ove metode su posebno pogodne kod mladeža u obliku peteljke i visećih mladeža. Preporuka za brže zarastanje takvih rana je unošenje veće količine vitamina C i proteinska dijeta, čime pomažete svojoj koži da brže zaceli.

Šta je patohistološka analiza?
Patohistološka analiza mladeža je posmatranje uklonjenog mladeža pod mikroskopom i utvrđivanje da li se u mladežu nalaze maligne ćelije i ako se nalaze, do koje dubine kože su se proširile.

Ova procedura se radi posle svakog hirurškog uklanjanje mladeža; ukoliko se mladež promenio i dermoskopskim pregledom postoje kriterijumi za melanom; ukoliko je mladež urođen - kongenitalni; ukoliko je mladež plave boje - blu nevus. Plavičasto siva boja mladeža ukazuje na pigmentne ćelije u poslednjem, najdubljem delu kože.Takođe, nosi veći rizik da se tokom života promeni; i ukoliko se mladež uklanja iz estetskih razloga ili je na mestu česte iritacije, a veći je od 7mm.

Rezultat ove analize obično se čeka nekoliko dana do 10 dana kada se tačno i pouzdano zna kom tipu pripada mladež i da li je bilo malignih promena, i u kom obimu.

Prirodne metode kojima možete uticati na veličinu zdravog mladeža
Ako ste dermoskopijom, ili uzorkom za patohistološku analizu utvrdili da nemate malignu promenu, a ne želite na operaciju, a imate mladež na koji žeite da utičete da se ne razvija dalje, ili bi voleli da se smanji, postoji par prirodnih neškodljivoh metoda iz narodne medicine koje vam mogu u tome pomoći.

Led je poznat po tome što steže pore kože i pomaže u smanjenju madeža. Koristite dve do tri kockice leda umotane u komadić tkanine. Prislonite ih nežno na mladež i držite oko pet minuta. Kako biste imali najbolje rezultate, ponavljajte ovaj tretman redovno.