Prvi, ujedno i najobimniji tekst iz ove grupe tema će biti nešto sa čim je svako od nas dolazio u kontakt u svojoj bližoj i daljoj okolini. Reč je o raku – tj. onkološkim oboljenjima. Kroz tekst ćemo dotaći i druge pojave kao što su alergije, adekvatna terapija za neke druge bolesti, povišen holesterol i sl.
Šta je uopšte rak? Ovo pitanje je vrlo kompleksno i nećemo se na njemu dugo zadržavati, svako od nas je dosta čuo o uzrocima (hemikalije, stres, radijacija, nepravilna ishrana, aditivi hrane, šećer, kandida, hronične bolesti, pad imuniteta, genetika, hormonski dizbalans, fizička trauma tkiva, genetska predispozicija, metabolička acidoza, gojaznost, mikrobiološki agensi – candida, clostidium, virusi...), ono na čemu ćemo insistirati su mere kojima tu pojavu možemo prevenirati, ili izlečiti.
Prvenstveno i najbitnije je da osoba koja ima ovaj tip oboljenja promeni svoje životne navike koje su i dovele do bolesti, ali u pravom smeru, u suprotnom - to bi izazvalo još veći stres i šok za organizam obolelog.
Mehanizam nastanka onkoloških bolesti je isto dobro poznat – ćelije nekog tkiva, ili organa prestaju da se ponašaju i dele uobičajeno, dolazi do narušavanja genetički i metabolički regulisanih procesa u tkivu i dolazi , na posletku, do razvoja mase pune ćelija koje se brzo dele, “uzimaju” mnogo više hrane i resursa organizma od zdravih ćelija u svojoj okolini i čine pretnju po imunitet, metabolizam i funkcije čitavog sistema organizma u kom na neki način “parazitiraju”, i koji se završava – smrću.
Zvučaće strašno, ali u telu svakoga od nas se dele na milioni ćelija u svakom trenutku - neke od njih, iz nekog od gore navedenih razloga, imaju grešku koja može voditi u onkološku bolest ako se steknu adekvatni uslovi za to. Uglavnom , ako je sve u organizmu funkcionalno, ćelije sa greškom bivaju uništene od strane imuniteta, ili prosto zato što greška fatalno utiče na njihovu funkcionalnost.
Znači – terapija za popravljanje stanja, prevenciju i uništenje takvih ćelija mora da uključuje eliminaciju faktora nastanka raka, dobar metabolizam neopterećen toksinima, slobodnim radikalima i hormonskim dizbalansom, i jak imunitet, koji će prepoznati pretnju i reagovati na vreme.
Svako od nas ima sopstveni mehanizam popravke svog tela...
...kome treba dati adekvatne uslove i pomoći mu u zaceljivanju, ili odbrani od agresivnih faktora.
Prva stvar koju možemo da uradimo za sebe je da promenimo navike u ishrani! Zbog savremenog načina života danas se bitno drugačije hranimo u odnosu na ljude pre 100 godina, kako idemo dalje u istoriju ta razlika je sve veća. Pitanje je koliko se naš digestivni trakt i imunitet prilagodio “brzim novim trendovima” u ishrani? Nije ni malo!
Poznati nutricionisti stalno savetuju da treba da se vratimo režimu ishrane bar kao naše prabake i pradeke, a ekstremniji zagovaraju vraćanje na režim ishrane ljudi kao u kamenom dobu. I u pravu su! Zato su nazvali ovaj režim ishrane “Dijeta iz kamenog doba” – lako je, jedite sve i u onom obliku kao što je čovek u praistoriji mogao sakupljati i jesti napolju.
Sveže voće, a posebno sveže organic povrće su imperativ u ishrani obolelih od malignih bolesti, kao i svih ostalih. Salate, kaše, blendirano, ceđeno, iseckano povrće i voće, bez soli, sirćeta, šećera i drugih aditiva je najbolja, najprirodnija, neopterećujuća hrana za čoveka. Uz to mogu ponekad ići prirodne zivotinjske namirnice poput meda, jaja, ribe...
Voda, sveža, nikako hlorisana, minimum 2,5L-3L dnevno - prvi je preduslov za svaki detox tretman organizma. Hlorisana voda, stres, pušenje, homogenizovano mleko (u tetrapaku, bez kajmaka) i termički obrađena ulja su glavni uzročnik povišenog holesterola u krvi. Spoljni unos holesterola hranom na visinu holesterola ima manji učinak.
Ovo su samo neki moćni antikancerogeni koje možete odmah uključiti u svoju svakodnevnu ishranu kako biste delovali preventivno na nastanak zloćudnih bolesti:
Zelene namirnice su posebno bogate hlorofilom - pigmentom, koji daje biljkama njihovu zelenu boju, učestvuje u fotosintezi i biljnom imunitetu.
Molekularna struktura hlorofila je vrlo slična strukturi hemoglobina ljudske krvi, s tim što se u centru molekula hemoglobina ne nalazi gvoždje koje mi ispitujemo u analizama krvi , nego magnezijum . Istraživanja su potvrdila, da hlorofil povećava proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i obogaćuje krv kiseonikom. U Rusiji postoje istraživanja i terapije ubrizgavanjem prečišćenog hlorofila u krv pacijenta, potom izlaganje raznim spektrima svetlosti u posebnim sobama koje izazivaju hlorofilsku aktivaciju i time se ispoljava terapijski efekat.
Kurkuma – žuti začin
Kurkuma je jedan od najmoćnijih, nama dostupnih, začina koji deluje antikancerogeno. Među favoritima u azijskoj i indijskoj kuhinji, za aktivni sastojak kurkumin naučno je dokazano kako, ne samo da štiti telo od razvoja karcinoma, već ima i delovanje na već prisutne ćelije karcinoma. Istraživanje sprovedeno 2008. godine potvrdilo je kako jedna kašičica kurkume dnevno može biti korisna kao preventivno sredstvo. Doktor Merina Enthony, s India’s University Centre objašnjava kako kurkuma takođe inhibira imitirajući uticaj estrogena kod ostatka pesticida na voću, povrću, u kondenzovanom mleku, u vodi i ostaloj hrani, a dugotrajnije izlaganje pesticidima je jedan od najpoznatijih uzroka nastanka raka u današnje vreme.
Kupusasto povrće
Za povrće bogato glukozinolatima, koji sadrže sumporne antioksidanse, naučno je dokazano da deluje preventivno. Opsežna istraživanja sprovedena na Linus Pauling Institutu (LPI) u Oregonu, pokazuju kako su kupusnjače (kelj, kupus, kelj, keleraba, karfiol, brokoli, bela repa, rotkva..) bogate jedinstvenim, biološki aktivnim materijama koje zajednički deluju na uklanjanje karcinogena iz tela, pre nego što imaju priliku da oštete DNK. Prema LPI, većina od 87 objavljenih istraživanja sprovedenih pre 1996. godine potvrdila je kako uzimanje kupusnjača smanjuje rizik od pojave raka, a posebno pozitivno deluje na karcinome pluća i probavnog trakta.
Pšenične klice
Pšenične klice se dobijaju klijanjem semenki pšenice. Za razliku od pšenice i njenih derivata, ne sadrži gluten, poznati alergen koji iritira inunitet mnogih ljudi i dovodi do probavnih smetnji (proliva), vremenom i do ozbiljnijih stanja u digestivnom traktu i autoimunih reakcija.
Pšenične klice su odlične i za alkalizaciju organizma i izgradnju ćelija krvi.
Normalizuju rad štitnjače, stimulišu metabolizam, poboljšavaju probavu i podstiču mršavljenje.
Sadrži puno enzima i ima detoksikacijski učinak takođe. Sok od zelnih pšeničnih klica je stari narodni lek, kod nas ga ima u komercijalnoj prodaji kao “Zeleno zdravlje” - naćićete na internetu.
Ječmena trava
Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma, nego kravlje mleko, 5 puta više gvažđa nego španat i 7 puta više vitamina C nego sok narandže.
Sadrži značajne količine vitamina B12, što je vrlo bitno za vegane, kod kojih je nivo ovog jako bitnog vitamina nizak, jer se uglavnom nalazi u mesu .
Sok ječmene trave ima anti-virusna svojstva i neutralizuje delovanje toksičnih metala poput žive u krvi.
Spirulina
Spirulina je mikro-alga, koja se već odavno uzgaja zbog svojih posebnih svojstava. Narodi Meksika i Afrike konzumiraju spirulinu vekovima.
Spirulina je jedan od najboljih izvora proteina na zemlji - sadrži čak 70% belančevina.
Istraživanja potvrđuju da spirulina pomaže kontrolu šećera u krvi, telesnu težinu i zavisnost od slatkog, zbog čega je hrana broj jedan za dijabetičare i osobe koje žele smršati.
Klorela
Klorela, kao spirulina i afa alga, je bogata proteinima, vitaminima B, C i E i važnim mineralima.
Posebno je poznata zbog svog detoksikacijskog učinka - naime, klorela je najbolji izbor za čišćenje organizma od teških metala i toksina.
Osim toga klorela jača imunitet, smanjuje holesterol i sprečava bolesti krvnih sudova.
Voće i orašasti plodovi
Svo voće i orašasti plodovi su zdravi. Puni su vitamina, minerala i antioksidanata. Antioksidanti, koje sadrži supervoće, pomažu u borbi protiv slobodnih radikala.
Na žalost, kada smo izloženi radijaciji, onečišćenju, stresu, cigaretnom dimu, nezdravoj ishrani... broj slobodnih radikala se naglo povećava i napada naš imunitet. Zato su tu antioksidanti iz supervoća, koji nas štite od uticaja slobodnih radikala. Ovo voće kao i svako nebi trebalo jesti u sušenom ili termički obrađenom obliku, tada gubi sve aktivne materije, a čak može da šteti organizmu.
Goji bobice
Goji bobice rastu u zaštićenim dolinama Mongolije i Tibeta. Ove bobice specifičnog slatko-kiselkastog ukusa sadrže 500 puta više vitamina C nego narandža.
U stvari, goji bobice sadrže više vitamina C nego bilo koja druga namirnica. Odličan su izvor vitamina A, B1, B2, B6, sadrže 18 aminokiselina i 21 mineral u tragovima. Goji bobice su jedan od najboljih antioksidanata, zbog čega su idealna hrana za prevenciju starenja i sprečavanje mnogih bolesti, pa i malignih.
Kakao
Mogli bismo posvetiti celi članak ovoj namirnici. Međutim, odmah da vas upozorim - većina proizvoda od kakaa i komercijalne čokolade su proizvedeni prema " Holandskoj metodi", na temperaturi 150 C.
Ovaj proces uništava većinu antioksidanata i nutrijenata u kakau.
Pokušajte pronaći sirovi kakao u prahu, ili zrnu iz certificiranog organskog uzgoja. Takav kakao nije bio podvrgnut temperaturi većoj od 40 C, zbog čega su u njemu očuvani svi vitamini, minerali i antioksidanti.
Sirovo zrno kakaa je najbolji izvor antioksidanata u svetu. Na ORAC lestvici (antioksidacioni potencijal namirnica meri se ORAC jedinicama), kakao ima 95,500 bodova.
To je 14 puta više antioksidanata nego u crvenom vinu i 21 puta više nego u zelenom čaju.
Kakao sadrži visoke količine magnezijuma - minerala, koji često fali čak i osobama sa uravnoteženom ishranom. Ako patite od manjka gvožđa u organizmu, sigurno će Vam se svideti činjenica, da mali komadić kakaa od 28 grama sadrži čak 314% preporučene dnevne količine gvožđa.
Maca
Maca prah dobiva se iz koriena biljke Maca, aromatične superhrane poreklom iz Perua.
U Peruu macu uzgajaju najmanje 2000 godina. Konzumirali su je vojnici Inka, da bi povećali svoju snagu i izdržljivost.
Maca je vrlo hranjiva namirnica, koja se tradicionalno koristila za povećanje imuniteta, vitalnosti, libida i plodnosti. Još i dan danas maca je važna lekovita i prehrambena namirnica za Peruance. A sada je dostupna u celom svetu kao dodatak ishrani.
Acai
Acai bobice su već odavno deo dijete naseljenika Amazonije. Izgledaju poput ljubičastog grožđa i imaju ukus tropskih bobica.
Zahvaljujući visokom sadržaju anthocyanina (pigmenata, koji takođe možemo pronaći u crvenom vinu), acai bobice su jedan od najjačih antioksidanata u svetu (102,700 bodova prema ORAC lestvici).
Najbolje je koristiti acai bobice, koje su spremljene procesom smrznutog sušenja (sušenje proizvoda u smrznutom stanju).
One sadrže najviše hranjivih sastojaka. Ako kupujete sok acai bobica, birajte sok koji nije pasterizovan, ili zagrevan na bilo koji način. Kao dobra zamena za ove bobice, na našim prostorima rastu aronija, borovnica, maline, kupine, koje imaju sličan efekat na organizam i koje se svakako preporučuju za ishranu i terapiju
Kokos
Mnogi nutricionisti smatraju kokos pravim čudom. Mladi kokos je jedan od najboljih prirodnih izvora elektrolita pored kakaa.
Elektroliti su ionizirane soli u našim ćelijama, koje prenose energiju po celom telu.
Kokosovo mleko je puno bolje piće od komercijalnih sportskih napitaka, koji su puni šećera i boja.
Molekularna struktura kokosovog mleka je identična ljudskoj krvnoj plazmi, a kokosovog ulja sastavu ljudkog loja kože. Možemo reći da je konzumiranje kokosovog mleka je poput mini-transfuzije krvi.
Naime, tokom drugog svetskog rata davanje kokosovog mleka ranjenim vojnicima je bilo uobičajena praksa u mediteranskim zemljama.
Ulje kokosa je najbolje ulje koje možete pronaći u prirodi. Masne kiseline iz kokosovog ulja organizam šalje direktno u jetru, gdje se one odmah pretvaraju u energiju.
Ulje kokosa ubrzava metabolizam i pospešuje sagorevanje kalorija, zbog čega je idealna namirnica za mršavljenje.
Takođe poseduje anti-bakterijska, anti-virusna i anti-gljivična svojstva. Stanovnici tihookeanskih ostrva smatraju ovo ulje darom prirode i lekom za sve bolesti. Po najnovijim istraživanjima ulje kokosa kroz ishranu postaje sastavni deo antikancer terapije debelig creva i digestivnog trakta uopšte, kao i Kronove bolesti.
Noni
Lekovita svojstva ovog voća poznata su stanovnicima Polinezije već preko 1500 godina.
Nedavna istraživanja potvrđuju, da ovo voće ima zaprepašćujuća anti-bakterijska svojstva.
Osim toga, Noni poseduje anti-tumorska i anti-upalna svojstva, smanjuje bol, regeneriše ćelije i jača imunitet.
Noni sadrži celu paletu vitamina, minerala, enzima i fitonutrijenata. Mnogi veruju, da upravo oni daju Noniju njegovu lekovitu moć.
Potvrđeno je da Noni pomaže kod prehlade, gripe, probavnih tegoba, kožnih problema, bolova, migrene, infekcija itd. Najbolji je nepasterizovani sok Nonija.
Kanabis
Kalifornijski medicinski centar u San Francisku objavio je podatke po kojima potvrđuje otkriće supstance koja zaustavlja najagresivniji stadijum metastaze raka i u potpunosti menja dalje nuspojave bolesti. Ono što intrigira u toj objavi je biljka iz koje je supstanca ekstrakovana, a reč je o kanabisu.
Trebalo nam je punih dvadeset godina istraživanja da bi ovo raščistili, zbog toga smo posebno uzbuđeni - izjavio je Pjer Desprez, jedan od naučnika koji je učestvovao u čudesnom otkriću.
Višegodišnja studija je već prošla laboratorijske ispite i testiranje na životinjama, pa je na redu klinička studija i čekanje dozvole za ispitivanje na ljudskim subjektima.
- Otkrili smo da kanabidol (hemijski sastojak pronađen u biljci konoplje) ima sposobnost da zaustavi maligne ćelije koje doslovno prestaju da se šire i organizam se vraća u normalno stanje – konstantovao je Desprez.
Iako su aktivisti za legalizaciju marihuane sa velikom radošću primili vest Desprez je jako brzo spustio tenzije. Za borbu protiv raka korišćene su injekcije i pilule dok pušenje kanabisa nema efekta u borbi protiv ove bolesti. Preporučujem da odgledate dokumentarac na Youtube: “Run from the cure – Rick Simpson”, kao i uputstvo kako kako se preparat pravi i koristi.
Zeleni čaj
Zeleni čaj je moćan antioksidans bogat antioksidansima polifenolima, izvrstan je antikancerogeni napitak za koji je naučno dokazano kako ciljano deluje na ćelije raka, sprečavajući njihov razvoj i širenje. Preciznije, zeleni čaj sadrži EGCG (epigalokatehin galat), snažnu antioksidativnu materiju koja zaustavlja enzim DHFR (dihidrofolat reduktazu) na koji inače deluju antikancerogeni lekovi. Kao i kod pečuraka, na tržištu postoje različite vrste zelenog čaja uključujući japansku Maču i Senču ten eke kineske vrste čajeva. Svaki od njih ima jedinstveni sastav koji poseduje jedinstvene antikancerogene materije, a istraživanja su pokazala kako vrsta Chinese LongJing ima najviši sadržaj katehina. Među ostalim vrstama zelenog čaja japanska Mača i Senča takođe imaju vrlo visok procenat EGCG-a i drugih katehina.
Lekovite pečurke
Lekovite pečurke se već vekovima koriste u drevnoj kineskoj medicini, budući da sadrže jedinstvena antivirusna, antimikrobna, protivupalna kao i antikancerogena svojstva. U današnje vreme, pečurke i dalje imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja i borbi protiv bolesti, jer mnogobrojna istraživanja potvrđuju da pečurke imaju ključnu ulogu u pokretanju apoptoze, odnosno ubijanja ćelija raka. Istraživanje objavljeno 2005. godine u Journal of Alternative and Complementary Medicine objašnjava kako pečurke Cordyceps, Maitake i Rejši i druge lekovite gljive, sadrže jedinstvena antikancerogena svojstva, kao i druge pozitivne uticaje na zdravlje. Podvrste pečuraka Šitake, kao i pečurka Čaga, takođe su vrlo delotvorne u borbi protiv raka i vrlo preporučljive. Cordyceps se koristi hiljadama godina u tradicionalnoj kineskoj medicini i dokazano je u raznim studijama da protektivno deluje kod jetre, digestivnog trakta uopšte i da su supstance iz ove gljive sačuvale koštanu srž miševa koji su bili namerno ozračeni. Shitake i reishi gljive se uglavnom spravljaju kao čaj i kod pacijenata koji su ih pili dolazilo je do poboljšanja kvaliteta života. Takođe gljive sintetišu i vitmin D koji je dokazan kao jedan od bitnih faktora u sprečavanju bolesti ovog tipa.
Beli luk
Beli luk sadrži vrlo jaku antikancerogenu materiju poznatu kao alicin koja ciljano uništava maligne ćelije raka, dok zdrave ćelije ostavlja netaknute. U Njujorku su 2003. godine naučnici s Naučnog intituta Vajsman ustanovili kako je unošenje alicina injekcijama u krvotok osoba obolelih od karcinoma delotvorno u borbi protiv ćelija raka i to bez neželjenih posledica, dok druga istraživanja potvrđuju kako zdravi ljudi koji redovno jedu beli luk imaju manji rizik od razvoja karcinoma. Beli luk sadrži i dialil sulfid, još jednu vrlo važnu materiju koja uništava ćelije raka. Nakon istraživanja sprovedenog 1995. godine koje je prvo pokazalo kako dialil sulfid deluje na usporavanje rasta ćelija karcinoma dojke, naučnici s Novog Zelanda nekoliko godina kasnije potvrdili su kako ista materija u crevima podstiče proizvodnju enzima koji sprečava rast i razvoj ćelija raka probavnog trakta i creva.
Vitamin D ima važnu ulogu u sprečavanju razvoja karcinoma!
Poznato je puno pozitivnih učinaka vitamina D na zdravlje, ali ovaj vrlo važan vitamin ima zančajnu ulogu u lečenju i prevenciji karcinoma. Tokom godina je sprovedeno na hiljade istraživanja povezanih s vitaminom D, od kojih je većina proučavala ulogu vitamina D u lečenju raka. Brojne studije pokazuju kako redovno izlaganje sunčevom svetlu i dodaci ishrani vitamina D3 mogu pomoći u sprečavanju karcinoma dojke, debelog creva, ili rektuma, ali i drugih oblika raka.
Jedno istraživanje je pokazalo kako uzimanje 1,100 internacionalnih jedinica (IJ) dnevno vitamina D3 zajedno s 1,450 miligrama po danu /mg/dan) kalcijuma može smanjiti šansu za 77% kod svih oblika raka.
Najnovija istraživanja su takođe pokazala da čak ni surferi, ni građevinski radnici, koji su mnogo više od većine nas izloženi suncu, nemaju optimalne količine vitamina D. Zaključak istraživanja povezuje ovu pojavu sa modernom hranom koju uzimamo, a koja je sve siromasnija nutrijentima. Iz ovoga proizilazi da je suplementacija vitaminom D neophodna.
Đumbir
Đumbir je koren poreklom iz Indije i u lekovite svrhe se upotrebljava preko 5.000 godina. Danas se gaji ne samo u Japanu i Indiji već i u Zapadnoj i Južnoj Americi. Ima izgled šake s nepravilnim prstima. Sadrži 0,25 do 3% eterskog ulja, 5-8% smole, gingerola, uljaste guste tečnosti ljutog ukusa, bez mirisa. U celini, đumbir je veoma lekovit. Upotrebljava se prvenstveno kao svež koren i kao samleveni prah, prethodno osusenog korena, kratkim kuvanjem za obloge kod akutnih ili hroničnih bolova, kod sledećih oboljenja: reumatizma, artritisa, bolova u leđima, grčevima u stomaku, ukočenosti vrata, bronhitisa i bronhijalne astme, zapaljenja jetre i bubrega i kod asmatičnog napada, a dobro deluje na metabolizam kod obolelih od dijabetesa. Pranjem nogu svake večeri u đumbirovoj vodi, veoma dobro deluje na san bolesnika. Đumbir deluje u tri pravca. On prirodnim putem povećava cirkulaciju krvi, otklanja toksine (otrove i nagomilanu šljaku iz organizma) i regeneriše tkivo koje je napadnuto bolešću. To uslovljava početak razlaganja gustih tečnosti u organizmu, a stagnirane tečnosti ponovo protiču. Vrlo dobra i popularna je kombinacija đubira sa medom. 2 veća korena đumbira samleti i pomešati sa pola kilograma domaćeg ćistog meda. Konzumirati ovu smesu 3x na dan, nikako metalnom kašikom.
Još neke, vrlo delotvorne komponente, koje deluju antikancerogeno su: probiotici, ulje divljeg origana, kajenski biber, petrolej, soda bikarbona, visoke doze vitamina C, maslinovo ulje u ishrani, COX-2 inhibitori kao grupa lekova i asprin ... O njima će biti reči u kasnijim delovima teksta.
Još neki korisni saveti:
1) Kombinovanje Limunade - orandžade, kivija... sveze cedjenog sa tabletama Vit. C 500mg, najobičnijim i najjeftinijim koje kupite u apoteci. Naime, askorbinska kiselina – zvanični vitamin C, nije jedina supstanca u prirodnom vitaminu C , koji je mnogo kompleksnija smeša različitih fitoprodukata, mada askorbinska procentualno čini njegov najveći deo. Zato nije dovoljna samo tableta vitamina C, već je uvek treba uzeti sa sokom od limuna , ili pomorandže, pogotovo kod pušača. Naravno, bez šećera! U nekim studijama su se sa dobrim efektima koristile intravenski visoke doze vitamina C, koji svojom molekularnom sličnošću sa glukozom, može prevariti ćelije raka i delovati na njihovo uništenje, a takođe, diže imunitet celokupnog organizma.
2) Izbegavanje proizvoda od soje (GMO), kiselih i slatkih testa – zbog glutena koji ima svoj mehanizam doprinosa u nastanku onkoloskih procesa kao i alergija, jer utice na imunitet.. To je veliki molekul za koji naš digestivni trakt nije prilagodjen, te se dešava da nastanu iritacije i različiti dizbalansi organizma zbog toga.
3) Korišćenje supstanci dobijenih iz ulja čička - silimarina, ili silibinina u kapsulama je obavezno, kao i samog ulja čička, zbog protekcije jetre.
4) Prestanak pušenja, ili bar drasticno smanjenje. Pušenje, osim direktnog dejstva na pluća i razmenu kiseonika ima jos jedno, podmuklije dejstvo. Kandida i rak "obozavaju" duvan i nikotin, posebno industrijski.
5) Upotreba zeolita – zeolit je pravi prečistač i detoksikator našeg organizma ako se pravilno upotrebljava. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da apsorbuje sve toksine, idealno je sredstvo za svakodnevnu upotrebu. Jedino oko čega treba voditi računa je da se zeolit ne uzima zajedno sa lekovima i suplementima da ne bi uticao na njihovu koncentraciju, zbog toga treba napraviti razmak od bar 1h izmedju uzimanja tih neophodnih sastojaka.
6) Cvekla i šargarepa – moćna kombinacija za detoks i poboljšanje krvne slike. Treba voditi računa ja je organski uzgajana, na našem tržištu postoje takvi preparati i treba ih što više koristiti.
7) Selen i hrom – posebno, ili kao kombinacija u multivitaminskim preparatima utiču pozitivno na organizam i imunitet. Hrom utiče na bolju potrošnju i iskorišćenost šećera u zdravim ćelijama organizma, a selen je jak antioksidans i posebno se preporučuje ljudima sa onkološkim promenama.
8) Što se tiče proizvoda koji sadrže aktivne supstance - alkilglicerole iz riblje jetre. Samo provereni i kvalitetni preparati dolaze u obzir. Ne postoji toliko ubijenih ajkula koliko preparata koji se iz njihove jetre proizvedu, ima puno falsifikata, čak odlično urađenih, čuvajte se. Drugo, mit o tome da ajkule nemaju tumore, je razbijen opsežnim naučnim studijama, te ovu metodu treba uzimati, ali u kombinaciji sa drugim metodama lečenja.
9) Neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tipa COX -2 inhibitori (celekoksib) i aspirin pozitivno utiču na lečenje raka. Celekoksib se dobro pokazao u terapiji karcinoma prostate. U Americi je celekoksib registrovan za sekundarnu prevenciju kolorektalnog karcinoma kod bolesnika sa adenomatoznom polipozom kolona . U toku su studije koje treba da procene kolika je preventivna vrednost terapije COX-2 inhibitorima u sporadičnim adenomatoznim polipima, hereditarnim nepolipoznim kolorektalnim karcinomima kao i u prevenciji karcinoma jednjaka kod Barretovog ezofagusa . Ova vrsta lekova u kontinuiranoj upotrebi nosi kardiovaskularni rizik, što treba uzeti u obzir kod srčanih bolesnika. Kontinuirana uzimanja aspirina značajno poboljšavaju cirkulaciju, dotok kiseonika u tkiva, a imaju i samo dejstvo na kancerozno tkivo.
Jod
85% ljudske svetske populacije ima premalo joda u telu. Pošto se povećava količina i proizvodnja estrogena u telima koja imaju manjak joda, moramo obavezno osigurati proveru količine joda u krvi. Kako estrogen ne bi stvorio mutacije ćelija i povećao stvaranje cista i tumora, posebno u dojci i materici (zbog toga su sva hormonalna kontraceptivna sredstva kancerogena). Jod je jako dobar i lokalno za tretman raka kože. Takođe nadoknada joda je jako bitna za dubru funkciju štitne žlezde, a samim tim i na sveukupan metabolizam organizma.
Ulje lana i mladi neisceđeni sir
Dr. Johanna Budwig, nemačka biohemičarka i lekar, je žena koja je osmislila prirodni način lečenja raka. Kombinacija lanenog ulja 50g i mladog neisceđenog sira 100g donosi telu esencijalne masne kiseline i lipo-proteine koje redukuju tumore i obnavljaju zdravlje. Ova kombinacija se zasniva na tome da prisustvo mladog sira pomešanog sa izuzetno zdravim, ali nestabilnim lanenim uljem pomaže njegovu bolju resorbciju. Laneno seme je najbogatije vitaminom B-17, a da bi ga čovekov metabolizam mogao iskoristiti, laneno seme se mora samleti. Za one koji neznaju, da bi mogla nastati korist od uzimanja vitamina B kompleksa, najmanje dva sata nakon uzimanja vitamina ne sme se koristiti ništa što u sebi sadrži beli/smedji šećer.
PETROLEJ G179
Petrolej kroz vekove slovi za narodni lek protiv raznih bolesti, a danas se njime legalno leči čak i karcinom i to u Švajcarskoj, Francuskoj, Poljskoj i Mađarskoj, gde se prodaje i u tabletama.
U Prvom svetskom ratu spasao je život mnogim srpskim vojnicima, koji su njime suzbijali vaši, ali ga i pili oslabljeni raznim medicinskim sredstvima i medikamentima. Ovaj derivat nafte koristili su Grci i Turci za suzbijanje stomačnih oboljenja i gušobolje, kao i francuski lekari u 19. veku, koji su na bazi terpentina i petroleja pravili sredstva za dezinfekciju. Čak je i Magelan svojim moreplovcima za stomačne tegobe davao da ispijaju petrolej u malim količinama.
Lečenje petrolejom počelo je sa preradom nafte, mada se nekim frakcijama sirove nafte lečilo i u praistoriji. U drevnom Vavilonu naftni derivati su korišćeni za lečenje stomačnih problema, upale i čireva, a proces destilacije sirove nafte - naftnih ugljovodonika u frakcije, prvi put je opisan u 9. veku u Persiji.
Upotreba petroleja najrasprostranjenija je u Rusiji, istočnij Evropi i Africi. Jedna studija u Nigeriji, inače bogatoj naftom, potvrđuje da oko 70 odsto stanovništva koristi naftne derivate za lečenje, najčešće infekcija i infektivnih oboljenja, autoimunih oboljenja, raka, artritisa i reumatskih oboljenja uopšte. Prednost petroleja su njegove termodinamičke karakteristike, ali pod usloviom da nije inficiran toksičnim aditivima i da se, bez obzira na to, koristi u malim količinama.
Ako se neko opredeli da uzima prečišćeni petrolej, prvo treba da počne sa malim količinama od nekoliko kapi, da bi posle dve do tri nedelje počeo da koristi supenu kašiku. Istovremeno treba da koristi sredstva ili način ishrane koji će da podstakne i omogući čišenje tela od teških metala i toksina koje je petrolej pokrenuo. Jer, on zaista pokrećei toksične naslage iz tumorskih, limfnih i drugih deponija koje završavaju u tkivnim tečnostima.
Terapiju petrolejom treba da prati detoksikacija i oporavak organizma veoma širokog holističkog dijapazona. Ekstrakti biljaka, pogotovu mladog oraha u petroleju su takođe značajni, ali i sa njima treba biti oprezan, jer se rastvarena toksična tkiva i maligne ćelije moraju izbaciti iz organizma krvlju i limfom.
U narodnoj iskustvenoj medicini obično je upotrebljavan petrolej koji se koristio za osvetljenje prostorija, kod nas poznat kao gas. Međutim, i tada treba da budemo oprezni, jer ni gas nema deklaraciju o sadržaju aditiva, pa, usled nesmotrenog ispijanja većih količina može da dođe do trovanja.
Savremeni čovek preko hrane, lekova, vakcina, loše kozmetike i vazduha unosi nekoliko hiljada puta više otrova nego ranije. U takvom haosu ni petrolej sam ne može da pomogne, već celovit pristup filozofiji života.
Porodica Švarc iz Berlina pre 70 godina uvela je praksu da petkom svaki član porodice uzme kocku šećera sa 15 kapi petroleja. Ova terapija donela im je dobro zdravlje i dugovečnost. Stari članovi porodice Švarc došli su na tu ideju pročitavši da su se srpski vojnici u Prvom svetskom ratu lečili petrolejom od svih bolesti.
О lekovitim svojstvima petroleja u lečenju maligne bolesti prvi u svetu pisao je Josif Pančić. U to vreme su neki pacijenti oboleli od raka u Srbiji tajno počeli da se leče petrolejom. Na ovu temu prva je javno progovorila nemačka doktorka Paula Ganer sa klinike "Jakob" na Majni, koja je ceo radni vek posvetila ispitivanju raka. U 31. godini petrolejom je izlečila svoj rak creva, koji se proširio i na bubrege. Uz ovu metodu više od 2.000 njenih pacijenata pobedilo je kancer.
Što se tiče ćelija raka i mlečne kiseline, otvrdlog i otuđenog dela tkiva, petrolej ima komponente koje mogu da pređu membranu maligne ćelije i spreče njen razvoj. Da bi do toga došlo, digestivni trakt treba da bude sposoban za transport, kako bi vena porta u jetru dopremila neke aromatične frakcije petroleja, koje bi preko krvi dolazile u sve organe i tkiva. Nekad ovaj prenos ide i delom preko usta ili želuca, zato što petrolej lako ulazi u sistem krvi. Takođe petrolej čisti kandidu iz creva, te je dobar za digestivne tegobe, opšti imunitet, ginekološke i probleme raka dojke.
Vitamin B 17 – koštice kajsije, seme lana i pšenične klice
U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda i drugih.
Način delovanja:
U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna
celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava.
Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija organizma.
Rak voli šecer, a cijanid u JEZGRU koštice ( kajsije, sljive, jabuke i dr. ) je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom.
Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati!
Dnevna kolicina upotrebe:
Na svakih 2,5 kgr sopstvene tezine po jedno jezgro.
Prvo, izmerite sopstvenu telesnu tezinu, potom je podelite sa 2,5 dobicete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno
Svako jezgro u ustima dobro sažvakati i natopiti pljuvackom u ustima potom to progutati. Takođe mogu se koristiti prirodni koncentrovani digestivni enzimi koje možete kupiti u apotekama da bi još bolje svarili ova jezgra koštica.
Gomila tegoba je uzrokovana nepravilnim disanjem, neadekvatnim polozajem tela I nepotpunim odmorom. Obavezno I u svakoj prilici ispraviti kicmu I disati punim volumenom, energija koja ulazi disanjem dobra je, I za alergicne, I za onkoloske bolesnike, kiseonik dolazi do svih tkiva ravnomerno, kao I to sto se 80% svih stetnih materija I produkata metabolizma organizam resava izdahom, sto je preduslov za borbu protiv kancera, a takodje smiruje organizam, smanjuje nervozu I stress (kao psihicko stanje i okidac za alergiju) otud primena raznih tehnika disanja u jogi npr...
KANDIDA – gljivična hipoteza nastanka kancera i njen tretman
Dr Tullio Simoncini, italijanski stručnjak u oblasti onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma, tvrdi da je karcinom zapravo infekcija kandidom i da se uspešno leči običnom sodom bikarbonom. Posle ovih tvrdnji Simoncini je završio u zatvoru.
''Rak se može lečiti kao bilo koja gljivica – sodom bikarbonom'' - ovo već nekoliko godina tvrdi i svoje pacijente tako leči italijanski doktor.
Šta je zapravo utvrdio italijanski lekar?
''Candida albicans je gljivica koja je u određenim količinama prisutna u svakome od nas. Kandida raste u crevnoj flori svih ljudi i njen je sastavni deo. Ova gljivica takođe živi u ustima, grlu i polnim organima većine ljudi. Organizam zdravog čoveka održava kandidu pod kontrolom, ali ako iz nekih razloga imunitet opadne i gljivica se razmnoži, može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
Nažalost mnoštvo faktora u našem modernom životu pogoduje rastu kandide. Stres, prekomerno korišćenje antibiotika, nezdrava ishrana, kontracepcija… – sve to utiče na rast kandide u organizmu, koja uzrokuje brojne probleme.''
On tvrdi da je karcinom upravo infekcija kandidom, i da teorija konvencionalne medicine o tome, da rak nastaje kao rezultat nepravilnog funkcionisanja ćelija, ne pije vodu.
Od samog početka svoje medicinske karijere, ovaj lekar video je da nešto ozbiljno nije u redu sa konvencionalnim načinom lečenja raka:
''Svuda oko sebe sam video nepodnošljivu patnju. U bolničkim onkološkim sobama deca su umirala. Patio sam, kada sam gledao jadnu decu, koja su umirala od posljedica hemoterapije'', kaže dr Tulio Simoncini.
Njegova frustracija i bol pokrenuli su ga da traži nove načine razumevanja ove opake bolesti. Počeo je svoja istraživanja sa otvorenim umom, bez predrasuda i strogih pretpostavki. Simoncini je shvatio da mora postojati povezanost između svih vrsta karcinoma – bez obzira na to gde se nalaze u telu.
Proučavajući karcinome, primetio je da su sve izrasline raka imale istu boju – belu, kao i kandida. Povezavši bele naslage sa kolonizacijom kandide, Simoncini je krenuo sa daljim istraživanjem ovog fenomena. Nakon nekog vremena, Simoncini je shvatio da formiranje ćelija raka nije 'greška' u funkcionisanju organizma, već zaštitna reakcija organizma na invaziju kandide.
Na kraju krajeva pravi uzročnik raka, kao i drugih bolesti, je oslabljeni imunitet. Kada imunitet funkcioniše pravilno, odmah rešava problem prije nego što situacija izmakne kontroli. U ovom slučaju zdrav imunitet drži nivo kandide u organizmu pod kontrolom, sprečavajući njeno dalje širenje.
Kada je Simoncini shvatio da je rak uzrokovan kandidom, nastavio je tražiti lek koji bi efikasno ubijao kandidu i na takav način liječio i rak. Brzo je shvatio da obični lijekovi protiv gljivica ne funkcionišu, jer kandida brzo mutira da bi se odbranila, čak se i počinje hraniti lekom koji je bio namenjen njenom ubijanju.
Umjesto toga Simoncini je pronašao nešto puno jednostavnije i bolje –sodu bikarbonu.
''Da, stara dobra soda bikarbona je dovoljna da riješi ovaj problem'', tvrdi ovaj ljekar. Za razliku od drugih lekova kandida se ne može prilagoditi sodi bikarboni i izmenjenoj pH vrednosti u organizmu, jednostavno ne voli baznu sredinu. Sveže voće i povrće i izbor hrane koji ovde preporučujemo takođe podstiče baznu pH u organizmu, čak i limun sa limunskom i askorbinskom kiselinom (vitamin C ) u metaboličkim procesima deluje bazno.
Drevni Egipćani takođe su znali za delovanje anti-gljivičnih lekova, a u indijskoj literaturi za lečenje raka preporučuju se lekovi sa snažnim baznim svojstvima, poput sode bikarbone.
Simoncini je počeo da koristi sodu bikarbonu za uništavanje kandide. Njegov prvi pacijent bio je Italijan Gennaro Sangermano koji je pušten iz bolnice kući jer mu 'nije bilo spasa'. Nakon nekoliko meseci, pacijent ne samo da nije umro, nego se odlično osećao i bio u potpunosti zdrav. Video na Youtube: “Dr Simoncini, rak je gljivica i leči se sodom – bikarbonom”
Soda bikarbona, cista, farmaceutska, 1 kafena kasika dnevno u casu 2dl mlake vode i popiti svako jutro u trajanju od 2 nedelje pa pauza 7-10 dana. 1kg kosta oko 5 evra u nekim apotekama.
Potporni režim ishrane u tretmanu kandide gde god se ona nalazila u telu je vrlo jednostavan – u organizam se ne unosi hrana koju ove gljivice najviše vole, a to je slatko. Današnja istraživanja kažu da se šećer beli/smeđi stavlja u gotovo sve industrijske proizvode namenjene ishrani, to je opasnost koja vreba iz tanjira i koje najčešće nismo ni svesni. Od početka 20. veka upotreba šećera u ishrani povećala se 8 puta. Možemo povući paralelu sa povećanjem onkoloških bolesti u istom razdoblju.
Nema dovoljno naučnih ispitivanja koja bi mogla da potvrde da je moguće izlečenje korišćenjem samo ove dijete, ali zato postoji veliki broj ljudi koji su se uverili u dobrobit ovakvog načina ishrane, pa su je zato preporučivali jedni drugima. Posebno se to odnosi na žene sklone gljivičnim infekcijama, kod kojih se one učestalo ponavljaju, ili lako vraćaju već pod uticajem stresa, ili promena u nivou hormona. Iz toga proizilazi da je ovo jako dobar način rešavanja crevnih, ginekoloških i problema tumora dojke (većina žena sa tumorom dojke i materice ima vrlo nezdravu floru creva i visoko zastupljenu kandidu. Iz ovog razloga, kandida dijetu primenjuju i muškarci koji imaju problema sa intestinalnom kandidijazom.
Zato se danas kandida dijeta preporučuje kao pomoćno sredstvo (ko-terapija) protivgljivičnim lekovima. Uz nju bi gljivice trebalo da budu brže istrebljene, a mikroflora želuca i creva brže oporavljena, što obezbeđuje početne uslove i za antikancer tretman. Videćete i sami da saveti za kandidu se ne razlikuju mnogo od onih za antikancer terapiju.
Pre nego što se odlučite da sprovedete ovu dijetu treba da znate da se rezultati ove dijete ne dobijaju preko noći!
Većina žena prve rezultate je uočila tek posle dvadesetak dana, a zadovoljstvo postignutim stanjem uglavnom nakon mesec dana. Ipak, one manje srećne, ali ne i manje uporne, trebalo je da se pridržavaju dijete još mesec dana, dok su one sa hroničnim problemima poštovale režim ishrane i do tri meseca.
Dobra strana kandida dijete je to što ishrana nije jednolična i što ne morate da pazite koliko jedete, sve dok jedete namirnice koje su dopuštene.
Moćan dodatak dijeti može biti i Ulje divljeg origana. Prema brojnim istraživanjima, glavni antibakteriski i aktivni sastojak origana je karvakrol. Što je veći procenat karvakrola u origano ulju, ulje je cenjenije i efikasnije. Dokazano je da origano ulje ne dozvoljava bakterijama da dišu i u veoma kratkom periodu ih ubija. Tako da ne dozvoljava njihovu mutaciju i otpornost. Origano ulje ubija čak i već mutirane bakterije. Origano ulje može pomoći kod svih problema uzrokovanim mikroorganizmima. Dokazano uništava sledeće mikroorganizme: Escherichia colli, Candida albicans, Salmonella enteritidis, Salmonella typhimurium, Psudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, Bacillus antracis, Proteus mirabilis, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus flavus, Bacillus subtilis, Enterobacter cloacae, Yersinia enterocolitica, Lactobacillus plantarum, Aspergillus niger, Geotrichum, Rhodotorula.
1. korak: Odlučno izbacite sve što dijeta zabranjuje:
-svu hranu koja sadrži šećer
-voće i voćne sokove
-belo brašno i proizvode od njega, beli pirinač
-fermentisane proizvode i proizvode s kvascem
-proizvode s gljivicama
2. korak: Očistite organizam!
Trebalo bi da pijete puno vode kako bi pomogli organizmu da se očisti.
Započnite dan s čašom mlake vode u koju ste iscedili pola limuna, ako Vam je to previše jako, umesto vode može zeleni čaj.
Tokom dana jedite puno salata od svežeg povrća, i to onog koje gljivice ne vole: beli luk, crni luk, kupus, brokoli, repa, celer, paprika.
Potrebu za proteinima namirite jedući ponekad ribu, manje piletinu, ćuretinu, jer je dokazano da na farmama živina je tretirana gomilom antibiotika i hormona, a to vam u procesu izlečenja zaista ne treba… a za početak potpuno izbegavajte i crveno meso.
Jedite nekoliko puta na dan manje obroke, dobro žvaćite svaki zalogaj, jer dobro varenje počinje u ustima. Ako imate problema sa varenjem – nabavite u apoteci enzime koji će vam olakšati period privikavanja.
3. korak: Koristite probiotike
Hrani obavezno dodajte probiotike kako bi se na površini creva ponovno nastanila dobra bakterijska flora, koja uzima stanište i hranu lošim bakterijama i gljivicama. Treba insistirati na posebno dve vrste bakterija BIFIDUS I LACTOBACILLUS.
Svakog jutra za doručak pomešajte jogurt, bez voća i belog/smeđeg šećera, sa dve kašike usitnjenih semenki lana, ili susama. One imaju zadatak da sa zida creva “skinu” razne ostatke. Mogu se koristiti i kapsule kojih ima u apotekama.
Probiotike uvek uzimajte kada pijete antibiotike, čak i one “slabije”, a posebno su bitni kao podrška eredikaciji Ešerihije iz dugotrajnih i dosadnih urinarnih infekcija obavezno u kombinaciji sa brusnicom, čajem peršuna, kukuruzne svile i uve, i hinolonskim antibioticima norfloksacinom i pipemidinskom kiselinom koji se posle inicijalne terapije piju još 6 meseci. Bitno je da u tom periodu ne izlazite na otvoreno sunce. Takođe i za ovaj tip bolesti važi pravilo da se nikako ne jede slatko, bar pola godine.
4. korak: Proširenje jelovnika
Nakon što postignete rezultate koje ste želeli, polako počnite ponovo da uvodite u ishranu do tada zabranjene namirnice.
Svake nedelje proširite jelovnik za jednu namirnicu i pratite šta se dešava. Ako vam namirnica ne odgovara tj. osetite da se uspostavljena ravnoteža ponovo narušava - izbacite je iz jelovnika.
UTICAJ HEMOTERAPIJE I ZRAČENJA NA ĆELIJE RAKA
Ako na trenutak bacite pogled na početak stranice i uzročnike raka, vrlo lako će Vam biti jasn stav na ovu temu...
No, poslužićemo se jednim skorašnjim novinskim člankom da bi to objasnili:
“Naučnici iz Centra za istraživanje raka „Fred Hačinson“ u Sijetlu došli su do saznanja da se hemoterapijom pospešuje rast ćelija raka. Oni su ovo otkrili dok su istraživali zbog čega je prilikom lečenja pacijenata veoma teško uništiti ćelije kancera, dok u laboratoriji izdvojene maligne ćelije odlično reaguju na ovu terapiju. Takođe, ovi naučnici ističu da se odavno zna da hemoterapija podjednako snažno deluje kako na delove tumora, tako i na potpuno zdravo tkivo.
Prema njihovim saznanjima, nakon izlaganja ovom agresivnom vidu terapije zdrave ćelije luče povećanu količinu jedne vrste proteina, nazvanog WNT16B, koji omogućava preživljavanje ćelija raka. Potom tumor nastavlja da raste i postaje otporan na dalje tretmane. Najveća stopa širenja malignih ćelija je upravo u pauzama između dva tretmana.
- Naši nalazi pokazuju da oštećenje zdravih ćelija može da ima direktan uticaj na rast tumora. Povećano lučenje WNT16B utiče na ćelije raka, podstičući njihov rast i razmnožavanje, a što je najstrašnije, one vrlo brzu stiču otpornost na terapiju - rekao je koautor studije Piter Nelson.”
Citostatska terapija je jedino i efikasna kod nekih limfoma i leukemija, kao i kod dece, eventualno kod metastatskih promena u najranijoj fazi i nekad kao podrška hiruškom lečenju, zatim kod artritisa i autoimunih komplikacija. Na tome se i brani ceo koncept hemoterapije!
Zato danas više ljudi lagodno živi prodajući skupu cito-terapiju, nego što ih umire od njenih komplikacija, to je na žalost istina i takav sistem se neće brzo i lako promeniti. Zbog skupih citostatika nsš zdravstveni sistem gubi veliki novac koji bi mogao uložiti u neke korisnije metode lečenja, nove bolnice i dijagnostiku.
Takođe, pacijenti koji su deo kliničkih studija, vrlo često nisu ni svesni da ta sudija mora imati komparaciju sa placebom – kada im se u toku višemesečne terapije ubrizgava obična voda za injekcije, a ne preskup, u odnosu na predhodne, malo molekularno izmenjeni otrov-citostatik koji bi trebalo da im pomogne u borbi sa teškom bolešću. Dobro razmislite da li ćete biti deo kliničke studije i koliko je Vaš doktor dobio materijalnih i nematerijalnih sredstava za ovaj naučnički poduhvat. Zemlje regiona su zbog opšte besparice, neinformisanosti stanovništva i zakona koji bi se uvek mogli poboljšati, jedne medju najčešćim destinacijama odakle dolaze pacijenti za lekarske studije. To nije slučajno.
Kada pogledate reference za citostatik koji vam doktor preporuči kao terapiju za kancer, na nekom profesionalnom sajtu tipa medscape, rx list, drugs.com... videćete da se tu nikada ne govori o izlečenju, već o produženju života za skromnih par meseci do, vrlo vrlo retko, par godina u zavisnosti od TNM klasifikacije oboljenja. To je taj period koliko Vam je opadala kosa, borili ste se sa depresijom i malaksalošću, propalom jetrom i bubrezima, neurološkim ispadima, imali dijareju, povraćali, pili još sijaset lekova koji neutrališu simptome “trovanja” citostaticima... sve u svemu - agonija.
Vakcine protiv onkoloških bolesti teoretski jesu dobar način da se reši problem sada već prve bolesti po smrtnosti u zapadnom svetu, ali još uvek nijedna nije potpuno zaživela u praksi osim vakcine protiv HPV koja posredno utiče i na smanjenje pojave raka grlića materice.
Specijalista interne medicine dr.Lidija Gajski iz Zagreba kaže:
Došla sam do zaključka da su neki od lijekova koji se danas najviše koriste i propisuju, u stvari preparati skromne djelotvornosti, ili čak nejasne djelotvornosti.
To vrijedi za *lijekove za spuštanje tlaka(pritiska), kolesterola*, čiji je učinak otprilike 1 posto godišnje u smislu smanjenja nepoželjnih kardiovaskularnih događaja kao što su moždani ili srčani udar. *Antidijabetici*, odnosno stroga regulacija šećera u krvi se isplati tek svakom dvjestotom dijabetičaru na godinu. *Antidepresivi*, osim u slikama teške depresije nemaju većeg učinka povrh placeba.
*Kemoterapija* djeluje za neke hematološke neoplazme međutim, za najčešće karcinome kao što su oni pluća, želuca, debelog crijeva, gušterače, prostate i delimice dojke su praktički bezvrijedni.
*Lijekovi za osteoporozu* su također, osim u slučajevima teške osteoporoze i patoloških fraktura sa multiplim prijelomima praktički bezvrijedni.
*Cjepiva(vakcine)* su također jedno veliko područje koje bi trebalo preispitati, jer postoje opravdane sumnje da je većina cjepiva koja se danas daju u sprječavanju zaraznih bolesti, u biti nepotrebna. Njena knjiga: “ Ljekovi, ili priča o obmani” na pravi način domaćoj javnosti predstavlja sliku društva i zdravstvenog sistema kom pripadamo.
Za Vaš dobar izgled i dug kvalitetan život...
Нема коментара:
Постави коментар