Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni, ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein(CRP), transaminaze, GGT,... šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu?
Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati da odgovori na vaše dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.
C reaktivni protein (CRP)
C reaktivni protein je protein plazme, koji služi kao marker zapaljenja, zbog čega je važan indikator, pored ostalih parametara, kod upale, nekroze tkiva ili traume… Kod zdravih osoba CRP je prisutan u vrlo niskim koncentracijama. Najčešće se koristi za potvrdu postojanja akutnih upala, mogućeg infarkta srčanog mišića, ili tromboze (konstantne vrednosti 1-3mg/L), te raznih hroničnih bolesnih stanja, kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori (konstantne vrednosti <20mg/L). Važan je i za razlikovanje virusnih od bakterijskih upala. Ako je CRP recimo >40mg/L onda su uzrok bakterije (ako je >100mg/L jaka bakterijska upala je u pitanju), dok virusne upale većinom ne daju povecan CRP (5-40mg/L).
Uspešno se primenjuje i u dijagnostici upala zglobova i mišića, kod ranog otkrića upala zglobnih ovojnica, kao pomoć u dijagnostici simptoma i bolesti digestivnog sistema, posebno za razlikovanje iritabilnog kolona (niske vrednoti), od ulceroznog kolitisa i Crohnove bolesti (značajne vrednosti). CRP se ne uzima kao jedini parameter, već u zavisnosti od korelacije sa drugim laboratorijskim parametrima daje potpuniju sliku nekog stanja.
Normalna vrednost ne razlikuje se kod muškaraca i žena, a varira od 0 - 1 mg/L.
Alkalna fosfataza (ALP)
Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.
Normalne vrednosti u krvi kreću se uglavnom od: 78-217 U/l za muškarce; 68-234 U/l za žene.
Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u detinjstvu, ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće.
Kisela fosfataza - prostatična
Nalazi se u visokim koncentracijama u tkivu prostate i crvenim krvnim zrncima.
Povišena je kod raka prostate koji se širi van kapsule žlezde, ili daje udaljene metastaze, kod leukemije i multiplog mijeloma sa jakim promenama na kostima.
Gama glutamil transferaza (GGT)
GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.
Normalne vrednosti su 8-40 za muškarce i 5-35IJ/I za žene.
Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.
Aminotransferaze (Transaminaze)
Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).
Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju, ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda.
*Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.
Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).
Alanin aminotransferaza (ALT)
Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.
Alfa amilaza
Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.
S-alfa amilaza –normalne vrednosti: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalne vrednosti: - 0-450 IJ/I
Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.
Kreatin kinaza (CPK)
CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak.
Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva - srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.
Laktat dehidrogenaza (LDH)
LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.
Povišen je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, šoku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj žutici, bubrežnim bolestima, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.
Bilirubin
Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.
Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L.
Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Fibrinogen
Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu.
Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja.
Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoći, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.
Urea
Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.
Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l.
Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.
Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.
Kreatinin
Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.
Normalne vrednosti: 53-124 umol/l
Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma.
Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.
Mokraćna kiselina (urati)
Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.
Normalne vrednosti: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L.
Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.
Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.
-Lipidi-
Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.Holesterol
Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l.
Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
*HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.
Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L.
Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.
I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
*LDL holesterol
LDL kolesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu
Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L.
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Trigliceridi
Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.
Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.
Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.
-Ukupni proteini-
Proteini su gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd.Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale).
Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.
Albumini
Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.
Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.
-Glukoza-
Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l.
Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes mellitus, feohromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.
Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.
Glukoza tolerans test (OGTT)
Dijagnoza šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata potvrđuje se izvođenjem klasičnog testa tolerancije na opterećenje glukozom (OGTT). OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija glukoze je, nakon opterećenja organizma glukozom, povišena i u testu se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.
-Oligoelementi-
Gvožđe (Fe)
Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.
Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L.
Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis, teža krvarenja), ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).
Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.
TIBC I UIBC
Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom, ili siderofilinom. Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvožđa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvožđe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasićen. Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa, UIBC (unsaturated iron binding capacity).
TIBC je smanjen u cirozi, hemohromatozi, nefrozi, hroničnim infekcijama i malignim bolestima, kod razaranja crvenih krvnih zrnaca, uremije.
Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvožđa u organizmu, kod nekroze jetre zbog otpuštanja feritina, kod žena koje koriste oralne kontraceptive, kod anemija, krvavljenja, trudnoće i akutnog hepatitisa.
Elektroliti
Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.Kalijum (K)
Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.
Normalne vrednosti: 3,8-5,3 mmol/l.
Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.
Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraćanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).
Natrijum (Na)
Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.
Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l.
Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv), traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema.
Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija).
Hlor (Cl)
Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu.
Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze.
Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.
Magnezijum (Mg)
Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.
Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski ili u vidu injekcija.
S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.
Kalcijum (Ca)
Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%), Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.
Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.
Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.
Fosfor (P)
Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.
Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D.
Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane konzumacije alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteze.
Tumacenje biohemijskih analiza krvi
Tumačenje laboratorijske analize krvi (Normalne vrednosti krvne slike, kod kojih bolesti su povišene, smanjene,..) Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.Kompletna krvna slika (KKS)
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.Eritrociti (RBC)
Eritrociti, crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.
Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce).
Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.
Hemoglobin (HGB)
Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.
Normalna koncentracija je 110-180 g/L.
Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija.
Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija
Hematokrit (HCT)
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Normalne vrednosti su za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l.
Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka da se smanjuje.
Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.
-Eritrocitne konstante-
Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.
*MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.
Normalne vrednosti su 81 - 99 fl
Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.
Povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.
*MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu.
Normalne vrendosti su 29-32.9 pg
*MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita.
Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l
Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se
*RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.
Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %.
RDW specifično ukazuje na postojanje jedne, ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.
Leukociti (WBC)
Leukociti, bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.
Normalne vrednosti su 3.9 - 10x109/l.
Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama.
Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih, ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.
*Neutrofilni granulociti (NEU)
su najzastupljeniji fagocitni leukociti (bela krvna zrnca koja doslovno "jedu" patogene). Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
Normalne vrednosti su 40-70%.
*Monociti (MONO)
zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.
Normalne vrednosti su 1-10%.
*Eozinofilni granulociti (EOS)
učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Normalne vrednosti su 0 - 6%.
*Limfociti (LYM)
predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne sub-populacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 - 50 %
*Bazofilni granulociti (BASO)
su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%.
Trombociti (PLT)
Trombociti, ili krvne pločice, su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi .
Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l.
Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:
PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl.
Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.
Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.
Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).
Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.
Laboratorijska analiza mokraće (urina)
Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza. Svaki takav pregled sastoji se od tri dela:
1. Opis fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boja, miris, reakcija i specifična težina.
2. Hemijska analiza. Najčešće hemijske analize su analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite.
3. Pregled mokraćnog sedimenta tj. mikroskopski pregled taloga koji se dobije nakon što se mokraća centrifugira.
Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuća higijena pacijenta i uzima se ne prvi, već drugi mlaz prve jutarnje mokraće. Mokraću treba sakupiti u odgovarajuću bočicu, koja može da se kupi u svakoj apoteci, pa treba izbegavati drugu vrstu ambalaže zbog moguće kontaminacije.
Izgled urina
Bistrina- normalno: bistar izgled
Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.
Boja - normalno: žuta boja. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina.
Tamnosmeđi urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.
Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.
Reakcija (pH) - normalno: kisela reakcija, pH se kreće između 5 i 6.
Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.
Specifična gustina - referentna vrednost 1,012- 1,025, varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin
Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.
Proteini - normalno: negativni
Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.
Glukoza - normalno: negativna
Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.
Aceton - normalno: negativan
Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.
Bilirubin - normalno: negativan
Pozitivan nalaz bilorubina u mokraći ukazuje na hepatitis, oboljenje i intoksikaciju jetre.
Urobilinogen - normalno: negativan
Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.
Nitriti - normalno: negativan
Pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu.
Eritrociti - normalno: negativni ili ih ima jako malo, jedan ili dva u mikroskopskom vidnom polju
Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada ili povrede.
Eritrociti sveži - normalno: negativni
Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
putevima.
Eritrociti bledi - normalno: negativni
Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.
Leukociti - normalno: do 5
Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.
Cilindri - normalno: negativni. Cilindri su forme koje nastaju u bubrežnim kanalićima i poprimaju njihov oblik.
Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. U urinu zdravih osoba mogu se naći samo tzv. hijalini cilindri i to retko. Ćelijski, granulirani i voštani cilindri znak su patoloških stanja i njihova identifikacija ima značaja za postavljaje dijagnoze, ili praćenje toka bolesti.
Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo
Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.
Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne
Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.
Bakterije - normalno: negativne
Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju već kontaminaciju usled nepravilno uzetog uzorka. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.
Gljivice - normalno: negativne
Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.
Spermatozoidi - normalno: negativni
Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje često na oštećenje prostate.
-Kristali i soli u urinu-
Urati amorfni - normalno: negativniPozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.
Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo
Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.
Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni
Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.
Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni
Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.
Sluz - normalno: negativna ili malo
Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.
Urobilinogen - normalno: negativan
Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči. Sto ne mora da znaci...vrlo cesto se u nalazima daje odredjena vrednost (npr 1:4)
Normalne vrednosti su do 1:32
Za Vaš dobar izgled i dobro zdravlje...
